КРИЗА ЗАПАДА, ОТПОР РУСИЈЕ И РАТ – ПАРАДИГМАТИЧНЕ ПРОМЕНЕ СВЕТА. (Serbian)

The crisis of the West is perceived through the diminishing expansion of the postmodern paradigm to the non-Western parts of the world. The West entered the postmodern at the end of the 20th century, when liberalism remained alone in the political field, while the bipolar international order of the balance of power was destroyed. Liberal postmodernization of the world, initiated by globalization, was adamant. Postmodern liberalism imposed itself to the whole world as the only ideological matrix, whereas the global market and global corporations dictated the relations in the world. The Westphalian system of international relations, as one of the remaining modern categories implying the primacy of the sovereign state, began disappearing. However, the power of the hegemon USA as a military, political and ideological protector of globalization and postmodern, began dwindling in 2008 (a declining power). On the other hand, resistance emerged to the imposition of the postmodern. Russia was the first to adopt anti-liberal and anti-globalization laws (2013), which prompted the West to start a postmodern campaign against Russia. The USA and the West, faced with the increasing resistance, resort to geopolitical strategies from the period of the modern in order to preserve hegemony. Ukraine (as a postmodern creation in the mediation war against Russia) is geopolitically used against Russia). Russia opposes the postmodern West ideologically and geopolitically (by introducing spirituality and tradition in its public sphere) and it is geopolitically engaged in creating multipolarity and the balance of power. In this manner, Russia leaves the West. That creates a different paradigm, not only for Russia, but for the whole world. The paper considers the war a consequence and not a cause of the world crisis (which is also a consequence). The causes lie in the inability of the postmodern (in all its aspects) to impose itself onto the whole world. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Криза Запада се сагледава кроз посустајање ширења постмодерне парадигме на незападне делове света. Запад је закорачио у постмодерну крајем 20. века, када је либерализам остао једини у политичком пољу, а биполарни међународни поредак равнотеже снага био срушен. Либерална постмодернизација света, започета глобализацијом, била је неумољива. Постмодерни либерализам се наметао целом свету као једина идеолошка матрица, а глобално тржиште и глобалне корпорације су диктирали односе у свету. Вестфалски систем међународних односа, као једна од преосталих модерних категорија која подразумева примат суверене државе, почео је нестајати. Међутим, моћ хегемона САД, као војног, политичког и идеолошког заштитника глобализације и постмодерне, почела је да опада 2008. године (сила у опадању). С друге стране, јављао се отпор наметању постмодерне. Русија прва доноси антилибералне и антиглобализацијске законе (2013) па Запад почиње постмодерну кампању против Русије. САД и Запад, суочени са све већим отпорима, окрећу се геополитичким стратегијама из периода модерне како би сачували хегемонију. Против Русије се геополитички употребљава Украјина (као постмодерна творевина у посредничком рату против Русије). Русија се идеолошки и геополитички супротставља постмодерном Западу (уводи духовност и традицију у јавну сферу) и геополитички се ангажује на стварању мултиполарности и равнотеже снага. Русија тако напушта Запад. То ствара другачију парадигму, али не само за Русију него за цео свет. У раду се рат посматра као последица, а не као узрок светске кризе (која је такође последица). Узроци су у немогућности постмодерне (у свим њеним аспектима) да се као парадигма наметне целом свету. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Copyright of Socioloski Pregled is the property of Srpsko Sociolosko Drustvo and its content may not be copied or emailed to multiple sites or posted to a listserv without the copyright holder's express written permission. However, users may print, download, or email articles for individual use. This abstract may be abridged. No warranty is given about the accuracy of the copy. Users should refer to the original published version of the material for the full abstract. (Copyright applies to all Abstracts.)